Nuklearna katastrofa u Černobilju 
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 17 | Nivo: Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo, Beograd

VISOKA ŠKOLA ZA POSLOVNU EKONOMIJU I PREDUZETNŠTVO
BEOGRAD
SEMINARSKI RAD
Predmet : Ekoloski menadžment
T E M A :
NUKLEARNA KATASTROFA U
ČERNOBILJU
Prof. Dr Aleksandra Tomić Marko Stojković
VRANJE , MAJ
SADRžAJ :
UVOD .................................................................................................................... 3
ČERNOBILJ ......................................................................................................... 4
EKSPLOZIJA NUKLEARNOG REKTORA BROJ ČETIRI ....................... 5
STANJE ZA VREME NESREĆE I POSLEDICE NESREĆE ......................... 7
MOGUĆI UZROCI KATASTROFE ................................................................ 8
SANACIJA MESTA NESREĆE ....................................................................... 9
DUGOTRAJNE MERE OPREZA .................................................................... 10
ČERNOBILJ DANAS ....................................................................................... 11
EPILOG ............................................................................................................... 12
POUKE ................................................................................................................. 13
SLIKE NUKLEARNE ELEKTRANE ............................................................. 15
ZAKLJUČAK ..................................................................................................... 16
UVOD
Katastrofa oznacava iznenadan dogadjaj koji za posledicu ima teska razaranja i velike zrtve, preko 10 000. Opasnosti (u koje spada i ekol. katastrofe) su prirodni ili covekom izmenjeni prirodni procesi koji ispoljavaju negativno dejstvo neposredno na coveka ili neophodne komponente sredine njegovog zivljenja i delatnosti koji se smatraju resursima. Postoji polemika sta se nesto moze nazvati ekoloskom katastrofom. Na primer pojava sporoodvijajucih opasnih procesa na primer promena klime, ne povlace za sobom katastrofu. Isto tako ako je na primer do zemljotresa ili erupcije vulkana dolazilo u nenaseljenim oblastima planete, to se nije smatralo katastrofom bez obzira na njegovu razornu moc. Katastrofe se mogu izazvati ne samo prirodnim procesima vec i tehnogenim (ljudske aktivnosti).
Jedna od najvecih ekoloskih katastrofa koja se dogodila je svakako havarija u Černobilju. Ona se odigrala 26.4.1986 prilikom servisiranja instalacije sto su operateri iskoristili za realizaciju eksperimenta iako su na taj nacin svesno krsili radne propise. Kao posledica ove havarije doslo je do formiranja 5 radioaktivnih oblaka.
Prvi se kretao prema Skandinaviji, drugi prema Poljskoj i Nemackoj, treci prema Nemackoj i Francuskoj, cetvrti prema Madjarskoj, nasoj zemlji i Bugarskoj i peti prema Rumuniji, nasoj zemlji i Bugarskoj (napomena tada je jos bila SFRJ). Procenjuje se da je od posledice radijacije sve do danas, umrlo izmedju 200 000 i 400 000 ljudi, i da ce taj broj rasti.
ČERNOBILJ
U periodu između 1971. i 1977. godine na obali reke Pripjat, nekih 20 kilometara od grada, podignuta je prva Ukrajinska nuklearna elektrana. Prvi reaktor snage jedan gigavat postao je operativan 1977. godine. Do 1983. godine, elektrana je proširena na četiri jedinice, koje ukupne snage četiri gigavata. Štaviše, bila je planirana izgradnja još dve reaktorske jedinice. Četiri kilometra od reaktorskog kompleksa podignut je grad Pripjat, namenjen prvenstveno zaposlenima u nuklearnoj elektrani. U vreme nesreće ovde je živelo oko 45.000 ljudi. U prva četiri dana maja 1986. godine, evakuisano je preko 160.000 ljudi iz prečnika 30 kilometara oko havarisanog reaktora. Narednih godina, izmešteno je i sledećih 210.000 ljudi, a zona izmeštanja je proširena na oblast površine 4.300 kvadratnih kilometara. Černobilj je postao grad duhova.

---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]